Prava Pepeljuga: Pričotvorci

Piše Sanja Đuričković, edukatorka i osnivačica Pričotvoraca→.

Ovog maja, Sanja Đuričković je odabrala priču Prava Pepeljuga→ za svoje redovne radionice sa decom, na kojima kroz različite igre oživljavaju priče, uživljavaju se u uloge, razgovaraju, razmišljaju, maštaju i izvode priče. Uz Sanjino vođstvo, deca su osmislila novu verziju Cindine priče, uvela nove likove i kreirala sopstveni nastavak. Uživajte u ovom kratkom osvrtu na njene najnovije radionice.

Radonice za decu (4-7 godina) I (7-10 godina) su održane u dvorištu Kulturnog centra “Nikola Đurković” Kotor i trajale sup po 90 min. Film su obe grupe pogledale zajedno. Format radionica je sledeći:

1. Uvod i evokacija
2. Čitanje sa rekvizitima
3. Analiza RWCT I SEL tehnikama
4. Dramatizacija I kokreacija
5. Refleksijs

Mlađa skupina (4–7 godina)

Sa mlađom grupom počeli smo plesnom igrom „Svako pleše drugačije“. Deca su imala zadatak da plešu sporo, brzo, jednim delom tela, kao da su u mraku, kao da su im noge od želea, kao da su na balu. Ova aktivnost nam je pomogla da temu plesa otvorimo kroz telo, igru i prihvatanje različitih načina kretanja.

U evokaciji smo razgovarali o ključnim rečima: maćeha, bal, haljina, princ, naporan rad, sestre. Pitala sam ih na koju ih priču te reči podsećaju, šta im se u toj bajci obično sviđa, a šta ne. Tako smo od poznate bajke postepeno došli do drugačije verzije Pepeljuge.

Tekst sam čitala sa e-čitača, uz mini ilustracije koje sam pripremila prema animiranom filmu. Likove sam nacrtala i pretvorila u lutke na štapu, kako bi deca mogla da ih koriste tokom dramatizacije.

U analizi smo koristili unapred izrađenu Pepinu mapu puta sa emocijama. Pratili smo Pepino kretanje kroz priču: kuću, trg, šumu, vilinu kuću, bal i povratak kući. Na svakom mestu razgovarali smo o tome kako se Pepa osećala, ko joj je pomogao, gde joj je bilo najteže i gde je pokazala hrabrost.

Zatim smo priču dramatizovali pomoću lutki na štapu. Deca su se smenjivala u različitim ulogama: Pepa, maćeha, polusestre, dobra vila, princ, životinje i gosti na balu.

U završnoj refleksiji deca su osmislila potpuno novog lika koji ulazi u priču i razgovara sa Pepom. Njihovi predlozi su bili vrlo zanimljivi: drugarica koja želi da joj pomogne, sova koja želi da je odnese daleko, pljačkaš koji želi njenu haljinu, konj koji želi da je odvede gde god ona poželi. Na kraju radionice pogledali smo i animirani film.

Starija grupa (7–10 godina)

Sa starijom grupom raspored je bio malo izmenjen zbog organizacije prostora, pa smo najpre, u zajedničkom terminu sa mlađom grupom, pogledali film. Nakon toga smo sa starijima nastavili radionicu kroz razgovor, čitanje, analizu i dramatizaciju.

U uvodu i evokaciji razgovarali smo o tome po čemu se Prava Pepeljuga razlikuje od klasične priče. Deca su sama izdvojila nekoliko važnih razlika: nema prestanka magije u ponoć, umesto staklene cipelice fokus je na drvenoj nozi, Pepa ima oca, životinje joj aktivno pomažu, a na kraju se ne udaje za princa. Zatim smo čitali tekst sa e-čitača, uz ilustracije i lutke na štapu.

U analizi smo koristili tehniku karakter na zidu. Razgovarali smo o tome kako drugi vide Pepu, a kako ona vidi samu sebe.

Deca su za deo „kako drugi vide Pepu“ izdvojila:

✹ rugaju joj se jer ima jednu nogu i štake,
✹ podsmevaju joj se jer se svidela princu,
✹ misle da ne može da pleše,
✹ neki misle da nije sposobna,
✹ u snu ima dve noge dok joj je mama bila živa, što znači da je verovatno doživela nezgodu.

Za deo „šta Pepa misli o sebi“ rekli su:

✹ misli da može i zna da pleše,
✹ bila je sigurnija u sebe dok je imala oba roditelja, a sada se oseća nesigurnije jer joj se maćeha i sestre rugaju,
✹ veruje u sebe jer sama odlazi da uzme pozivnicu,
✹ podiže se i nastavlja dalje čak i kada je drugi guraju.

U dramskom delu najpre smo radili igru uloga sa lutkama na štapu, a zatim su deca pravila svoju izokrenutu verziju priče. Njihov zadatak je bio da izaberu jednu scenu koju bi potpuno izmenili. Predlozi su bili vrlo raznoliki:

✹ Pepa odlučuje da želi da se uda za princa (ovo je predložio dečak)
✹ detlić radi za maćehu i uništava Pepinu drvenu nogu, ali se Pepa princu ipak sviđa; on je pita da se venčaju, a ona mu kaže da moraju bolje da se upoznaju,
✹ kada Pepa padne na trgu, neko joj pomaže,
✹ maćeha i polusestre pomažu Pepi i uslužuju je,
✹ maćeha je ljubazna.

Kao završni produkti nastali su: lutke na štapu, Pepina mapa puta sa emocijama, karakter na zidu, novi likovi koje su osmislila deca i izokrenute scene iz priče. Kroz ove aktivnosti deca su razmišljala o tome šta bi moglo biti pravednije, kako se Pepa oseća, kako je drugi vide i šta znači pružiti podršku nekome ko je isključen ili pogrešno viđen.

Posebno je bilo dragoceno to što je priča otvorila prostor za vrlo prirodan razgovor o prihvatanju, različitosti, podršci i pravu deteta da kaže šta želi. Deca su jasno prepoznala da Pepa nije samo lik kome treba pomoć, već lik koji ima želju, snagu, upornost i svoj glas.