Palčica Nigdenka
Napisala Katerina Babkina
Tekst je primeren za decu od 8 godina naviše, a teme su bliske i deci i odraslima.
Tekst je razvijan uz pomoć dece iz Ukrajine i Slovenije.
Kada je rat primora da pobegne iz svoje voljene doline, jedna devojčica kreće na put kroz nepoznate krajeve, među ljude koji joj nude sigurnost, ali pod svojim uslovima. Boreći se da sačuva svoje ime i svoj identitet, otkriva da dobrota može da prevaziđe granice, teritorije i razlike među ljudima. Na kraju uspeva da ujedini sve one koji žele da pomognu da se mir vrati u njenu domovinu.
Likovi
Džvenislava (Palčica Nigdenka)
Palčica Nigdenka je hrabra i domišljata devojčica koja je izgubila svoj dom, ali ne želi da izgubi svoj identitet. Putujući kroz nepoznate krajeve, ona neprestano nailazi na ljude koji od nje traže da promeni svoje ime, navike ili da odustane od onoga što jeste u zamenu za sigurnost. Dok traži novi dom, često oseća strah i usamljenost, ali svakoj teškoći prilazi s dobrotom i saosećanjem. Vremenom shvata da ne mora da postane neka druga osoba da bi negde pripadala. Upravo joj to što čuva svoj identitet daje snagu da brine o drugima i da nastavi da se bori za mesto koje naziva svojim domom.
Žaba
Žaba spasava Palčicu Nigdenku u trenutku kada joj je pomoć najpotrebnija i iskreno veruje da joj pruža bolju budućnost. Međutim, njena dobrota dolazi uz očekivanje da devojčica promeni ime, odrekne se svojih snova i postane deo žablje zajednice. Žaba veruje da je život žabe najsigurniji i najsrećniji mogući izbor. Kroz njen lik priča pokazuje kako čak i dobre namere mogu da postanu ograničavajuće, kada neko veruje da najbolje zna šta je dobro za drugoga.
Gundelji
Gundelji su ljubazni i na prvi pogled veoma gostoljubivi. Rado govore o pomaganju onima kojima je pomoć potrebna, ali više vole da pričaju o saosećanju nego da ga pokažu. Iako se dive hrabrosti Palčice Nigdenke, očekuju da izgleda, ponaša se i živi baš kao što žive oni kako bi je zaista prihvatili kao svoju. Kada aplauz utihne, zaboravljaju da je ona i dalje uplašena i usamljena. U priči se kroz njihov lik ukazuje na razliku između iskazivanja podrške i pružanja iskrene brige.
Poljska mišica i gospodin Krtica
Poljska mišica je velikodušno, praktično i iskreno brižno biće. Palčici Nigdenki pruža toplinu, hranu i mir svakodnevnog života, tražeći zauzvrat samo da joj priča priče i pomogne u kućnim poslovima. Iako ne može u potpunosti da razume koliko devojčici nedostaje dom, pruža joj vreme i sigurnost koji su joj potrebni da se oporavi. Njen komšija, gospodin Krtica, bogat je i obrazovan. On probleme rešava udobnošću i materijalnom sigurnošću, koje smatra najvažnijim stvarima u životu. Teško mu je da razume zašto bi neko izabrao neizvesnost života na svetlosti, pod suncem i među prostranim poljima umesto mirnog i tihog života pod zemljom. Zajedno pokazuju da pružiti nekome utočište jeste čin dobrote, ali da to nije isto što i pomoći nekome da ponovo izgradi svoj život i povrati osećaj doma.
Lasta
Lasta postaje pravi prijatelj Palčici Nigdenki nakon što je Palčica neguje i pomogne joj da ozdravi. Za razliku od drugih koje je srela na svom putovanju, njihov odnos zasniva se na razumevanju, prihvatanju i dobroti. Lasta joj nikada ne govori šta treba da želi, niti kako treba da živi. Umesto toga, sluša je, poštuje njene odluke i ostaje uz nju, čak i kada to znači povratak u opasnost. Kroz njen lik priča pokazuje da pravo prijateljstvo ne znači birati nečiji put umesto njega, već pomoći nekome da sledi svoj.
Kralj Cveća
Kralj Cveća je mudar i saosećajan. Prihvata Palčicu Nigdenku onakvu kakva jeste, ne tražeći od nje da se promeni kako bi se uklopila, i pruža joj mesto na kojem konačno može da se oseća bezbedno. Ali kada shvati da ona zapravo ne želi novi dom, već priliku da se vrati u svoj, ne pokušava da je odgovori od toga. Naprotiv, podstiče svoj narod da stane uz nju i pomogne joj da zaštiti ono što voli. On simbolizuje solidarnost, razumevanje potreba drugih i hrabrost da se za njih zauzmemo.
Teme
Raseljenost i osećaj pripadnosti
Napustiti dom znači izgubiti mnogo više od mesta za život. Tokom svog putovanja Palčica Nigdenka nailazi na mnoge koji je prihvataju. Dobija sklonište, hranu i ljubaznost, ali joj i dalje nedostaju dolina u kojoj je odrasla i ljudi koje je ostavila iza sebe. Priča istražuje kako osećaj doma oblikuju sećanja, odnose i jezik, i podseća slušaoce da snažan osećaj pripadanja počinje kada se naši identiteti prepoznaju i prihvate sa razumevanjem i poštovanjem. Sigurnost i bezbednost jesu neophodni, ali sami po sebi nisu dovoljni da bi neko mesto postalo dom.
Identitet i dostojanstvo
Na svakom novom mestu se od Palčice Nigdenke očekuje da se promeni. Podstiču je da promeni ime, običaje, izgled ili čak budućnost koju zamišlja za sebe kako bi se lakše uklopila. Iako prihvata nova iskustva i uči od ljudi koje sreće, ne odriče se svog identiteta. Priča postavlja važno pitanje: da li pripadanje nekoj zajednici ikada treba da znači da čovek prestane da bude ono što jeste?
Saosećanje uprkos razlikama
Svako biće koje Palčica Nigdenka sretne reaguje na nju na drugačiji način. Neki joj nude zaštitu, drugi savete ili sažaljenje, ali samo retki zaista slušaju šta joj je potrebno. Priča nas podseća da saosećanje nije uvek jednostavno i da dobre namere same po sebi nisu dovoljne da bi neko osećao da je bezbedan, da dobija poštovanje i razumevanje.
Zajednička odgovornost
Rat retko ostaje ograničen na mesto gde je počeo. Kako putovanje Palčice Nigdenke odmiče, razna bića sve više shvataju da patnja u jednoj dolini na kraju pogađa sve njih. Kralj Cveća razume da nepravda ne može biti tuđ problem i da se mir ne može postići ako različite zajednice ne ustanu zajedno protiv nasilja. Priča nas podseća da je briga jednih za druge zajednička odgovornost.