Reč psihologa: Kako slušanje bajki oblikuje naš unutrašnji svet

Napisala Suzana Krstić, psihološkinja, geštalt terapeutkinja i frilenser trenerica

Nekada davno, u vremenu pre vremena, kada smo i mi odrasli bili deca, postojale su bajke,  ispletene od paučine, dotaknute vilinskom prašinom i obogaćene mudrošću duginih boja. A onda je došao „stvarni život“, obojen tamnim predrasudama, bolnim odbacivanjima i zastrašujućom diskriminacijom. To nas je podstaklo da malo porastemo iznutra, da uhvatimo za ruku svoje unutrašnje dete, da zamislimo neke nove, neobične bajke i ponudimo vijugave puteve od žute cigle nekoj novoj deci; da iz naših lepih i bolnih iskustava stvorimo magiju koja povezuje decu, roditelje, bake i deke, učitelje i sve one koji su spremni da uče i da se razvijaju.

Zato bajke i postoje. Da povezuju, usmeravaju, razvijaju, preispituju, očaravaju, uče. Da omoguće deci da vole ono što jesu, da prihvate različitost, svoju i tuđu.

Jedan od najzahtevnijih zadataka za roditelje i sve koji rade sa decom jeste da im pomognu da pronađu smisao života, da unesu više značenja u svoje svakodnevno iskustvo. A upravo je to jedna od ključnih funkcija bajki. Bajke bude dečiju maštu, pomažu razvoj intelekta i omogućavaju da se bolje razumeju sopstvena osećanja i prepoznaju lične teškoće.

Narativ je pojednostavljen, a egzistencijalne dileme prikazane su direktno i sažeto, što detetu omogućava da se suoči sa problemima u njihovom najosnovnijem obliku. Paradoksalno, bajke duboko poštuju ozbiljnost dečijih nedoumica i briga i pomažu im da pronađu rešenja za svoje strahove tako što otkrivaju da i junaci iz bajki prolaze kroz slične izazove. Bajke su način da dete stekne iskustvo, a ne samo da kopira ponašanje svojih roditelja.

Naprotiv, zreli i realistični roditelji svojim stavovima ponekad ometaju dečje animističko i magijsko mišljenje, koje traje sve do puberteta. Deca prihvataju realizam odraslih, ali duboko u sebi žele da veruju da svi predmeti, pojave i bića imaju ljudske osobine. Bajke im to omogućavaju. Zapravo, one ih u tome podržavaju.

Twisted Tales nisu samo bajke. To su bajke koje pomeraju granice.

One ne nameću jedinstven način razmišljanja, već otvaraju prostor za razmišljanje o različitostima i nadu da i dete, u svojoj posebnosti, može biti prihvaćeno i poštovano. U ovim bajkama dobro pobeđuje, ali na poseban, realističan način, u skladu sa savremenim društvenim događajima, željama i mogućnostima likova. Na taj način deca usvajaju kulturu, postaju svesna svog okruženja i, mnogo ranije nego pre, susreću se sa novim društvenim izazovima. Pruža se sloboda da se otvoreno govori o onome o čemu društvo ćuti, ne trivijalno, već koračajući kroz lavirinte dečije mašte, sve do samog centra, gde dete stvara sopstvene asocijacije i uvide o pojavama koje ove bajke obrađuju. Unutrašnji procesi postaju vidljivi i odvijaju se kroz događaje i likove u bajkama, olakšavajući deci otkrivanje sveta i razvoj stavova.

Sve bajke su na neki način nedovršene, ostavljajući mnogo prostora za tumačenje. Upravo to hrani dečiju maštu i podstiče razvoj ličnih stavova i vrednosti.

Twisted Tales su osmišljene tako da omoguće deci i odraslima, – onima koji je slušaju i onima koji je pripovedaju, da zajedno dožie bajku. Nema potrebe da se značenje bajke objašnjava, već da se bude otvoren za razgovor i da se uvažava detetovo razumevanje onoga što je čulo. Bajke su sugestivne, mogu da nagoveste rešenja, ali ih ne iznose jasno i direktno. Važno je da deca sama pronađu rešenja, da sama dovrše bajku, da je protumače na način koji je njima blizak. Značenje bajke se gubi ako im ga neko razotkrije, umesto da ih pusti da do njega dođu samostalno. Kakav god zaključak da dete izvede, on nam otkriva njegove unutrašnje dileme i izazove sa kojima se suočava. Bajke prepuštaju dečijoj mašti da odluči kako da primeni ono što priča otkriva o životu i ljudskoj prirodi.

Zajedničko slušanje otvara prostor za razgovor kroz koji odrasli mogu da razumeju detetove kapacitete, znanje i nivo svesti o pojavama koje ove bajke obrađuju. Štaviše, najvažniji aspekt odnosa odraslog i deteta jeste vreme provedeno zajedno, podrška koju dete dobija, kvalitetan kontakt, kao i nežnost i emocije koje se razmenjuju.

Bajke se mogu slušati bilo kada i bilo gde. Ujutru, tokom pripreme za školu, u kolima, na putu do vrtića, na času, na odmoru, pred spavanje – gde god i kad god se ukaže prilika.

Vreme i mesto nisu važni; važni su otvorenost, prisutnost i posvećenost.

Ove bajke deca svakako mogu i slušati i čitati, što omogućava različite pristupe, u skladu sa njihovim sposobnostima i sklonostima.

Mogućnost da svako dete u aplikaciji osmisli i snimi svoju bajku ima veliki značaj za njihovo samopouzdanje, prihvatanje sebe i razvoj kreativnosti. Ona im daje priliku da, kroz maštu i igru, sa zapletima koji prkose stvarnosti, istraže svoje unutrašnje procese i potraže rešenja.

Twisted Tales omogućavaju i odraslima i deci da se razvijaju, da ponovo postanu detinjasti, da lete na ćilimima, hodaju kroz mračne šume, plešu, susreću bezbrojne izazove i na kraju kroz sve te lavirinte pronađu sebe, obogaćeni novim uvidima i različitostima.

Prihvatajući tuđe različitosti, učimo da prihvatimo i zavolimo i sebe.